Наставни план Програмирање 2

Наставни план Програмирање 2

 

 

Наставни садржај Број часова обраде Број часова утврђив. Број часова лаборат. вежби Укупан број часова
Алгоритми

4

1

8

13

Програмирање рачунара

1

1

2

4

Структура језика и типови података

4

1

0

5

Изрази и наредбе

4

2

9

15

Ток програма и управљање извршавањем

3

1

4

8

Наредбе циклуса

5

3

7

15

Једнодимензионални вектор или низ

5

2

7

14

Алгоритми

26

11

37

74

Циљ:

– оспособљавање ученика за програмирање основних алгоритамских корака на вишем програмском језику и писање програма различитих типова сложености.

Задаци:

– развијање код ученика новог начина размишљања с обзиром на захтев специфичности материје коју у досадашњем школовању нису срели;

– развијање способности за прецизно формулисање проблема различите природе;

– развијање иницијативе за формализацију и уопштавање различитих задатака и поступака решавања помоћу алгоритама;

– обучавање ученика за правилну анализу алгоритама и програма ради отклањања формалних и логичких грешака;

– оспособљавање за програмирање основних алгоритамских корака на вишим програмским језицима и писање програма различите сложености;

– оспособљавање ученика да пише структуиране програме.

Наставни предмет: Програмирање 2

Редни број наставне теме Број часова Наставни садржај Начин и поступак остваривања Активности ученика

1.

5

Алгоритми -фронтални рад-индивидуални рад-групни рад-рад у пару

-вербалне  методе

-илустративно-демонстративна метода

 

– слуша-уочава-изводи закључке-закључује

-одговара на питања

-препознаје

-анализира

-вежба

-најбитније бележи

2.

2

Програмирање рачунара -фронтални рад-индивидуални рад-групни рад-рад у пару

-вербалне  методе

-илустративно-демонстративна метода

 

– слуша-уочава-изводи закључке-закључује

-одговара на питања

-препознаје

-анализира

-вежба

-најбитније бележи

3.

5

Структура језика и типови података -фронтални рад-индивидуални рад-групни рад-рад у пару

-вербалне  методе

-илустративно-демонстративна метода

 

– слуша-уочава-изводи закључке-закључује

-одговара на питања

-препознаје

-анализира

-вежба

-најбитније бележи

4.

6

Изрази и наредбе -фронтални рад-индивидуални рад-групни рад-рад у пару

-вербалне  методе

-илустративно-демонстративна метода

 

– слуша-уочава-изводи закључке-закључује

-одговара на питања

-препознаје

-анализира

-вежба

-најбитније бележи

5.

4

Ток програма и управљање извршавањем -фронтални рад-индивидуални рад-групни рад-рад у пару

-вербалне  методе

-илустративно-демонстративна метода

 

– слуша-уочава-изводи закључке-закључује

-одговара на питања

-препознаје

-анализира

-вежба

-најбитније бележи

6.

8

Наредбе циклуса -фронтални рад-индивидуални рад-групни рад-рад у пару

-вербалне  методе

-илустративно-демонстративна метода

 

– слуша-уочава-изводи закључке-закључује

-одговара на питања

-препознаје

-анализира

-вежба

-најбитније бележи

7.

7

Једнодимензионални вектор или низ -фронтални рад-индивидуални рад-групни рад-рад у пару

-вербалне  методе

-илустративно-демонстративна метода

 

– слуша-уочава-изводи закључке-закључује

-одговара на питања

-препознаје

-анализира

-вежба

-најбитније бележи

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Програмом је предвиђено стицање основних знања и вештина за разумевање и самостално решавање задатака помоћу рачунара коришћењем техника структуираног, модуларног и објектно оријентисаног програмирања.

За реализацију наставног програма програмирање у II години је предвиђен програмски језик C.

Треба инсистирати првенствено на практичној примени (писање програма), а не на теорији и синтаксама програмског језика. Ученик мора да савлада потребан начин размишљања приликом решавања неког проблема. Значи предавање треба базирати на учењу техника програмирања.

У првој години учења ученик се оспособљава да пише структуиране програме, да би у другој години писао модуларне програме. У трећој години потребно га је оспособити да пише објектне програме, као и омогућити прелаз са текстуалног у графичко радно окружење (Windows), те треба водити рачуна и о повећаним хардверским захтевима за рад у лабораторијама за вежбе.

У првој години учења полази се од алгоритама како би ученик могао што пре да савлада потребан начин размишљања. Алгоритми треба да се реализују графички кроз блок дијаграме, како би што лакше и боље савладали питалице и циклусе. Кроз алгоритме потребно је обрадити и низове како би ученик што боље савладао приступање елементима низа, проласке кроз низове као и основне технике сортирања и претраживања низова. Потребно је писати програме који ће реализовати проблеме из групе предмета природних наука и електротехничке а у корелацији су са садржајима одговарајућих предмета. Наредбе циклуса реализовати кроз примере који решавају неке конкретне проблеме из електротехнике или неко цртање (звездица, бројева по екрану). У програмима користити функције за рад са графиком у текстуалном моду, како би програми постали што лепши и занимљивији. У последњем делу низови, потребно је савладати основне технике за рад са низовима: тражење минималног или максималног елемента низа, претраживање и сортирање низа. Кроз задатке са низовима ученици ће још боље савладати наредбе гранања и наредбе циклуса. Треба нагласити да се алгоритми протежу кроз све области у првој години учења, и треба инсистирати на њиховом писању за сваки задатак.

Вежбе се реализују са трећином одељења. Вежбе се састоје у практичном реализовању програма. Практичним радом на рачунару ученици треба да савладају поступке везане за руковање рачунаром у процесу припреме, тестирања и реализације програма. Такође треба да се обуче у коришћењу програмске подршке рачунара, одржавања апликација и датотека.

Вежбе прати документација у облику извештаја који садржи задатак, алгоритам, изворни програм и резултате праћене пригодним објашњењем. Предлаже се израда практикума који би садржао најмање три припремна задатка за вежбу као и задатке предвиђене за ту вежбу. Идеја је да ученици припремне задатке на основу предавања сами ураде код куће и на тај начин дођу припремљени за ту вежбу.

На крају сваког полугодишта у оквиру вежби извршити проверу знања на основу семинарског рада који би ученици требало самостално да ураде, а који би обухватао комплетно градиво обрађено у току тог полугодишта. Поред тога, у циљу одређивања минималног броја контролних вежби у оквиру теоријске наставе, предвиђа се по једна контролна вежба после сваке целине.

Треба истаћи да градиво стечено у другом разреду чини основу за даље изучавање програмирања у трећем и четвртом разреду и да су сва три предмета повезана у логичком смислу у циљу продубљивања знања.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s